Ana­li­ze po­ka­zu­ju da ve­li­ki broj no­vih pro­pi­sa ide u ko­rist oso­ba ko­je su op­tu­že­ne za pra­nje nov­ca i naj­te­ža kri­vič­na dje­la šver­ca nar­ko­ti­ka sa ele­men­ti­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, na­vo­di se u pri­lo­gu ko­ji je Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) pod­ni­je­la Evrop­skoj ko­mi­si­ji (EK). Ka­ko su na­ve­li, za­hva­lju­ju­ći iz­mje­na­ma za­ko­na i du­go­traj­nim su­đe­ni­ma, op­tu­žni­ce pro­tiv oso­ba op­tu­že­nih za naj­te­ža kri­vič­na dje­la pro­iz­vod­nje, dr­ža­nja i di­stri­bu­ci­je nar­ko­ti­ka mo­ra­ju bi­ti mi­je­nja­ne, te se oni sa­mo te­re­te za osnov­ni ob­lik tog kri­vič­nog dje­la, za ko­ja su pro­pi­sa­ne mno­go bla­že ka­zne.
MANS je pri­lo­gu do­sta­vlje­nom EK za po­tre­be iz­ra­de go­di­šnjeg iz­vje­šta­ja o na­pret­ku Cr­ne Go­re u EU in­te­gra­ci­ja­ma na­veo da su no­ve iz­mje­ne za­ko­na ima­le šte­tan uti­caj na su­đe­nja za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal.
– Su­di­je i tu­ži­o­ci su po­gre­šno od­re­đi­va­li kri­vič­no dje­lo ko­je se sta­vlja na te­ret op­tu­že­ni­ma, ta­ko da su ne­ki od njih bi­li i oslo­bo­đe­ni kri­vič­ne od­go­vor­no­sti, dok su dru­gi do­bi­ja­li zna­čaj­no bla­že ka­zne. U ne­kim op­tu­žni­ca­ma ne­do­sta­ju zna­čaj­ne či­nje­ni­ce ko­je se od­no­se na pra­nje nov­ca i or­ga­ni­zo­va­no kri­mi­nal­no dje­lo­va­nje – kon­sta­tu­je se u tek­stu pri­lo­ga.
Na pri­mjer, ka­ko su na­ve­li, u no­vem­bru 2014. go­di­ne,MANS je ot­krio da je Vla­da Cr­ne Go­re da­la kre­di­te za ne­ko­li­ko kom­pa­ni­ja u vla­sni­štvu po­ro­di­ce Sa­fe­ta Ka­li­ća, nar­ko-bo­sa ko­ji se tre­nut­no na­la­zi u za­tvo­ru u Nje­mač­koj.
Po nji­ho­vim na­vo­di­ma, kre­di­ti su odo­bra­va­ni u vri­je­me ka­da je Ka­lić već bio ozna­čen kao „bez­bje­do­no­sno in­te­re­sant­na oso­ba” zbog svo­jih ne­le­gal­nih ak­tiv­no­sti.
– Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma ni­je ot­kri­la da je no­vac ste­čen pro­da­jom nar­ko­ti­ka ko­ri­šćen za vra­ća­nje kre­di­ta Vla­di, ni­ti se ta in­fo­r­ma­ci­ja na­la­zi u zva­nič­noj op­tu­žni­ci. Na­še ne­dav­no is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo je da je nar­ko-klan Dar­ka Ša­ri­ća prao no­vac pre­ko Pr­ve ban­ke, ko­ja je u vla­sni­štvu pre­mi­je­ro­vog bra­ta, ali je i ot­kri­lo ne­ko­li­ko dru­gih ve­za iz­me­đu Vla­de i or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne struk­tu­re ko­ja šver­cu­je ko­ka­in – na­ve­de­no je u pri­lo­gu ko­ji je MANS do­sta­vio Evrop­skoj ko­mi­si­ji.
Pre­ma na­ja­va­ma iz Bri­se­la, ovo­go­di­šnji iz­vje­štaj o na­pret­ku Cr­ne Go­re u pro­ce­su EU in­te­gra­ci­je bi­će ob­ja­vljen po­lo­vi­nom ok­to­bra.
MANS je na­gla­sio da sud­ski pro­ce­si u Cr­noj Go­ri tra­ju mno­go du­že, dok je ka­zne­na po­li­ti­ka za me­đu­na­rod­ni šverc nar­ko­ti­ka mno­go bla­ža ne­go što je to prak­sa u dru­gim ze­mlja­ma. U pri­lo­gu je na­ve­de­no da su tra­ja­nje po­stu­pa­ka, iz­mje­ne za­ko­na u ko­rist op­tu­že­nih i eks­trem­no bla­ga ka­zne­na po­li­ti­ka su­di­ja omo­gu­ći­li da oso­be ko­je su na če­lu kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve me­đu­na­rod­nim šver­com nar­ko­ti­ka bu­du mno­go bla­že ka­žnje­ne ne­go nji­ho­vi pod­re­đe­ni.
– S dru­ge stra­ne, u pre­su­da­ma za oso­be ko­ji su ko­ri­sni­ci nar­ko­ti­ka i ko­ji ne pro­da­ju nar­ko­ti­ke na or­ga­ni­zo­va­ni na­čin, su­do­vi pro­pi­su­ju mno­go stro­ži­je ka­zne. Oso­be osu­đe­ne za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal uži­va­ju do­dat­ne ko­ri­sti u ob­li­ku sma­nje­nja za­tvor­ske ka­zne za­hva­lju­ju­ći od­lu­ka­ma o po­mi­lo­va­nju i broj­nim za­ko­ni­ma o am­ne­sti­ji ko­je je usvo­ji­la Skup­šti­na Cr­ne Go­re – ocje­nju­je se u pri­lo­gu Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra.
Po na­vo­di­ma iz nji­ho­vog pri­lo­ga, pri­stup sud­skim pre­su­da­ma za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal je ogra­ni­čen, što zna­čaj­no one­mo­gu­ća­va ana­li­zu ra­da su­do­va u ovoj obla­sti. Ka­ko se na­vo­di, po­red bri­sa­nja osno­vih po­da­ta­ka iz pre­su­da, su­do­vi ta­ko­đe bri­šu po­dat­ke o ze­mlja­ma i gra­do­vi­ma iz ko­jih i pre­ko ko­jih se vr­ši šverc nar­ko­ti­ka. Pri­tom, bri­šu ime­na bro­do­va i kom­pa­ni­ja ko­ji se ko­ri­ste za šverc nar­ko­ti­ka i pra­nje nov­ca.
– Da­lje, su­do­vi ob­ja­vlju­ju sa­mo onaj dio ko­ji se od­no­si na pra­vo­sna­žnu pre­su­du i pri­kri­va­ju po­dat­ke ko­ji mo­gu da uka­za­žu na ne­za­ko­ni­te ak­tiv­no­sti su­do­va ta­ko što ukla­nja­ju dje­lo­ve pre­su­de gdje su dru­go­ste­pe­ni su­do­vi utvr­di­li kr­še­nje za­ko­na. Pri­kri­va­nje ovih po­da­ta­ka do­dat­no do­pri­no­si ne­po­vje­re­nju u rad pra­vo­su­đa, sma­nju­je nji­ho­vu od­go­vor­nost i do­vo­di u pi­ta­nje po­sto­ja­nje nji­ho­ve vo­lje da se bo­re sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom – is­ti­če se u pri­lo­gu za iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je.
Ka­ko je re­če­no, Vla­da još ne uspi­je­va or­ga­ni­za­ci­je ci­vil­nog dru­štva da pri­hva­ti kao part­ne­ra u pro­ce­su EU in­te­gra­ci­ja, a po­sto­je kon­ti­nu­i­ra­ni na­po­ri da se nji­hov uti­caj uma­nji, a ak­tiv­no­sti or­ga­ni­za­ci­ja op­stru­i­ra­ju. U MANS-u tvr­de da su or­ga­ni­za­ci­je ko­je vr­še mo­ni­to­ring i uka­zu­ju na pro­blem u ra­du Vla­de če­sto pod zna­čaj­nim pri­ti­skom ko­ji je ka­na­li­san kroz vla­di­ne i pri­vat­ne me­di­je ko­ji su pod nji­ho­vim po­li­tič­kim uti­ca­jem.
– Po­čet­kom apri­la 2015. go­di­ne, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci po­tvr­dio je pre­su­du u ko­joj se na­vo­di da je in­te­r­net ko­mun­ka­ci­ja za­po­sle­nih u MANS-u bi­la ne­za­ko­ni­to pre­sre­ta­na, uz kr­še­nje na­ših pra­va. Pret­hod­no je ne­ko­li­ko za­po­sle­nih u MANS-u sa­slu­ša­va­no na okol­no­sti ob­ja­vlji­va­nja vi­deo-snim­ka na ko­me se pri­ka­zu­je pri­ja­telj­ski od­nos iz­me­đu vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra cr­no­gor­ske ANB i nar­ko-bo­sa Sa­fe­ta Ka­li­ća i pri­pad­ni­ka struk­tu­ra or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la iz re­gi­o­na. Ta­ko­đe, u ne­ko­li­ko pret­hod­nih slu­ča­je­va za­po­sle­ni MANS-a bi­li su is­pi­ti­va­ni umje­sto onih ko­je smo pri­ja­vlji­va­li zbog ko­rup­ci­je, na­ro­či­to po­vo­dom iz­bo­r­nih ne­pra­vil­no­sti – za­klju­ču­je se u pri­lo­gu. M.V.


Kri­ju ko du­gu­je po­rez

Pre­ma na­vo­di­ma iz pri­lo­ga MANS-a do­sta­vlje­nog EK, Vla­da Cr­ne Go­re je opro­sti­la po­re­ze i do­pri­no­se na rad­nu sna­gu, ali ta­ko­đe i PDV za opre­mu ko­ja će se ko­ri­sti­ti za iz­grad­nju auto­pu­ta.
– Ka­ko bi obez­bi­je­di­la da ovi iz­u­ze­ci ne bu­du zlo­u­po­tre­blji­va­ni od stra­ne ko­ma­ni­ja i nji­ho­vih po­di­zvo­đa­ča, Vla­da bi tre­ba­la da uči­ni jav­nim sve in­for­ma­ci­je ko­je se od­no­se na iz­grad­nju auto­pu­ta – ocje­nju­je se u pri­lo­gu.
Ka­ko je uka­za­no, Cr­na Go­ra se i da­lje bo­ri sa vi­so­kim iz­no­som ne­pla­će­nog po­re­za ko­ji do­sti­že ci­fru od pre­ko 500 mi­li­o­na eura.
– Ovaj dug je na­go­mi­la­van to­kom go­di­na i pre­ma svje­do­če­nju jav­nih funk­ci­o­ne­ra, ve­li­ki dio ovog du­ga je ne­na­pla­tiv. Upr­kos to­me, jav­no su do­stup­ne sa­mo ogra­ni­če­ne in­for­ma­ci­je o du­žni­ci­ma, pa bi u tom smi­slu bi­lo po­treb­no po­ve­ća­ti tran­spa­rent­nost pro­ce­sa na­pla­te po­re­skog du­ga, u skla­du sa naj­bo­ljom EU prak­som, ka­ko bi iz­bje­gli da se ne­pla­ća­nje po­re­za pre­tvo­ri u dr­žav­nu po­moć – is­ti­če se u pri­lo­gu MANS-a.
Po­red to­ga, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je, sred­stva iz bu­džet­ske re­zer­ve su ko­ri­šće­na za tran­sfe­re pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma, ali su od­go­vor­ne in­sti­tu­ci­je od­bi­le da da­ju de­talj­ni­je in­for­ma­ci­je o ovoj vr­sti ne­re­gu­li­sa­ne dr­žav­ne po­mo­ći.